Koliko je pržena hrana zaista štetna: Šta stručnjaci kažu o akrilamidu, kalorijama i povremenom uživanju

Prženje je jedan od najstarijih i najukusnijih načina pripreme hrane, ali istovremeno i onaj koji izaziva najviše dilema. Neki tvrde da ga treba potpuno izbegavati, jer redovno konzumiranje prženih jela može povećati rizik od gojaznosti, dijabetesa i bolesti srca. Drugi smatraju da umerenost pravi razliku i da povremeno uživanje nije problem. Gde je zapravo granica i šta nauka kaže o tome?

Preporučujemo

Šta zapravo čini prženu hranu problematičnom?

Način pripreme ima veliku ulogu. Kada se namirnice urone u vrelo ulje, ono prodire u njih i značajno povećava kalorijsku vrednost. Istovremeno, pri visokim temperaturama dolazi do stvaranja jedinjenja koja mogu biti štetna, poput akrilamida kod namirnica bogatih skrobom ili heterocikličnih amina kod mesa. Ove supstance povezane su s povećanim rizikom od određenih bolesti.

Dodatan problem predstavljaju industrijski proizvodi i brza hrana. Na primer, pomfrit iz restorana brze hrane nije samo krompir i ulje, tu su već i aditivi i višestepena prerada. Takva kombinacija može opteretiti organizam i dugoročno doprineti razvoju hroničnih oboljenja poput dijabetesa i bolesti srca.

Zdraviji način prženja

Iako zvuči kontradiktorno, moguće je uživati u “prženoj” hrani na pametniji način. Rerna i air fryer postali su odlične zamene jer daju sličnu hrskavost bez viška ulja. Air fryer naročito smanjuje prisustvo akrilamida u poređenju s klasičnim prženjem.

Veliku razliku pravi i izbor ulja. Ekstra devičansko maslinovo i kokosovo ulje pokazuju veću otpornost na razgradnju pri visokim temperaturama u poređenju s uljima bogatim polinezasićenim mastima. Još jedna zanimljivost je da prženje povrća u maslinovom ulju može čak povećati sadržaj korisnih fenolnih jedinjenja, što znači da nije svako prženje nužno gubitak nutritivne vrednosti.

Uloga namirnica koje pržimo

Nije isto da li na ulju završava povrće ili kobasica. Povrće, čak i kada se prži, ostaje izvor vlakana, vitamina i antioksidanata, dok prženo crveno i prerađeno meso može značajno povećati zdravstvene rizike. Dakle, izbor namirnice jednako je važan kao i način pripreme.

Može li pržena hrana da ima mesto u zdravoj ishrani?

Stručnjaci se slažu da je ključ u umerenosti. Povremeno uživanje u prženom obroku nije ono što narušava zdravlje, već njegova učestalost i količina. Ako pržena hrana ostane povremeni užitak, a osnova ishrane se zasniva na raznovrsnom, biljnom i manje prerađenom izboru, rizici se značajno smanjuju.

Pržena hrana je deo mnogih kultura i gastronomskih užitaka, ali i izvor nutritivnih dilema. Ne mora da se potpuno izbaci, ali zaslužuje da joj se priđe s dozom opreza. Pametniji izbor ulja, češće korišćenje rerne ili air fryera i umerenost u konzumiranju, to su načini da se spoji zadovoljstvo sa brigom o zdravlju.