Pupoljci sa Mediterana: Vreme je da upoznate kapare ako do sada već niste

Kapari su one sitne, kiselkaste kuglice koje često završe na pici, u pasti ili u nekom fensi sosu, a pola ljudi ne zna ni šta su tačno. Priznajem, i meni su dugo bili misterija - da li su to bobice, cvetovi, začin? Ako volite mediteransku kuhinju, šanse su da ste ih već probali, ili bar slučajno pojeli misleći da su neka čudna maslina.

Šta su zapravo kapari?

Kapari su neotvoreni pupoljci biljke Capparis spinosa, koja raste kao grm. Prirodno uspeva na kamenitim i sušnim terenima, bez potrebe za posebnom negom, a najčešće se može pronaći u južnoj Evropi, na Kavkazu i u severnoj Africi.

Na tržištu postoje kapari različitih veličina - što su veći, to im je cena obično viša. Međutim, sveži kapari imaju specifičan, često neprijatan ukus, pa se pre upotrebe najčešće obrađuju - obično se kisele ili sole, čime dobijaju tamnozelenu boju i karakterističan, intenzivan ukus.

Preporučuje se da se kapari dodaju pred sam kraj pripreme jela, kako bi zadržali aromu i teksturu. U nedostatku kapara, kao zamenu možete koristiti masline ili kisele krastavčiće.

Osim što su puni ukusa, kapari sadrže i određene nutrijente i antioksidanse, što ih čini interesantnim i sa zdravstvenog aspekta.

Nutritivne vrednosti kapara

Pošto se jedu u vrlo malim količinama, kapari sadrže vrlo malo kalorija, ugljenih hidrata, masti i proteina. Ipak, bogati su natrijumom, a sadrže i nešto bakra i vitamina K.

Bakar je važan za metabolizam gvožđa i funkcionisanje mozga, dok vitamin K ima ključnu ulogu u zgrušavanju krvi i zdravlju kostiju.

Potencijalne zdravstvene prednosti

• Pomažu u stabilizaciji šećera u krvi

  Kapari sadrže vlakna koja usporavaju apsorpciju šećera u krvi, što doprinosi boljoj glikemijskoj kontroli. Uz to, neka istraživanja su pokazala da ekstrakti iz kapara mogu imati anti-dijabetička svojstva i pozitivno uticati na nivo glukoze kod osoba sa dijabetesom.

• Doprinose normalnom zgrušavanju krvi

  Kapari su dobar izvor vitamina K, koji je ključan za pravilno zgrušavanje krvi i zarastanje rana. Jedna porcija (oko 28 g) sadrži 9% preporučenog dnevnog unosa ovog vitamina.

• Imaju antiinflamatorna svojstva

  Kapari su bogati antioksidansima poput kvercetina, kaempferola i epikatehina, koji pomažu u neutralisanju slobodnih radikala i smanjenju hronične upale - jednog od glavnih uzroka mnogih bolesti poput dijabetesa, srčanih oboljenja i raka.

• Podržavaju zdravlje kostiju

  Vitamin K koji se nalazi u kaparima važan je i za zdravlje kostiju jer pomaže u očuvanju kalcijuma u kostima. Redovno konzumiranje hrane bogate ovim vitaminom može doprineti očuvanju mineralne gustine kostiju.

• Mogu doprineti zdravlju jetre

  Jedno istraživanje je pokazalo da svakodnevno konzumiranje kapara tokom 12 nedelja može poboljšati parametre zdravlja jetre kod osoba sa masnom jetrom (NAFLD). Zabeleženo je smanjenje nivoa triglicerida, holesterola i jetrenih enzima ALT i AST.

• Mogu podržati mršavljenje

  Zbog jakog ukusa i niske kalorijske vrednosti, kapari mogu biti koristan dodatak ishrani kod osoba koje žele da smanje unos kalorija.

Na šta treba obratiti pažnju

Kapari sadrže visoku količinu natrijuma - već jedna kašika pokriva skoro 9% preporučenog dnevnog unosa. Iako je natrijum neophodan za funkcionisanje organizma, prekomeran unos može povisiti krvni pritisak i povećati rizik od srčanih bolesti i moždanog udara. Takođe, ishrana bogata natrijumom može povećati rizik od raka želuca.

Ako pratite unos soli ili imate visok pritisak, konzumirajte kapare u manjim količinama. Dobar trik je da ih pre upotrebe isperete vodom kako biste uklonili višak soli.

Kako koristiti kapare u kuhinji

Kapari su vrlo svestran dodatak jelima. Obično se koriste u jelima kao što su:

• testenine
• salate
• sendviči
• pice
• sosevi i preliv za salatu
• mogu se ubaciti i u razne namaze i salate umesto kiselih krastavčića.

Recept za laganu salatu od krompira i boranije

Sastojci:

• 750g krompira, prepolovljenog
• mala veza sveže nane, listovi grubo iseckani
• 2 male veze svežeg peršuna, grubo iseckanog
• 60g kapara, grubo iseckanih + 3 kašike tečnosti iz tegle
• 50g kornišona, grubo iseckanih
• 4 kisele čili paprike, grubo iseckane
• sok od 1 limuna
• 1 kašika Dijon senfa
• 12 kašika maslinovog ulja
• 4 mlada luka, sitno iseckana
• 200g fine boranije, prepolovljene
• so i sveže mleveni crni biber

Priprema:

1. U veliki lonac sipajte vodu i posolite. Kada voda proključa, dodajte krompir i kuvajte 12 minuta.
2. Dok se krompir kuva, pripremite preliv. U secka dodajte nanu, peršun, kapare, kornišone, papričice, sok od limuna, senf i maslinovo ulje. Sipajte i tečnost od kapara pa blendajte dok ne dobijete gust, zeleni preliv sa teksturom. Dodajte mladi luk i začinite solju i biberom.
3. Kada krompir provri 12 minuta, dodajte boraniju u istu šerpu i kuvajte zajedno još 1-2 minuta. Proverite da li je krompir mekan viljuškom, pa sve ocedite i ostavite da se prosuše na pari i ohlade 15 minuta.
4. Prebacite krompir i boraniju u činiju za serviranje, dodajte preliv i dobro promešajte.