Nauka nam otkriva – ni „dobri“ ni „loši“ geni ne moraju biti i naša sudbina

Da li je genetika nešto što treba da doživljavamo kao „sudbinu uklesanu u kamenu“ ili postoje načini da popravimo ili pokvarimo svoje šanse za život bez bolesti, bez obzira na gene koje smo nasledili?

Ako pratite tematiku zdravog načina života na Internetu ili društvenim mrežama, sigurno ste primetili jedan čest fenomen. Naime, svaka objava koja govori o štetnim navikama i o tome kako one mogu dovesti do oboljevanja od raznih bolesti ili kraćeg životnog veka, biva po pravilu zatrpana komentarima tipa:

„Gluposti! Moja baba je svaki dan jela slaninu i pila rakiju, a živela je skoro 100 godina,“ ili

„Svašta, pa moj deda je pušio po ceo dan, jeo šta je hteo i živeo preko 90 godina!“ ili

„Evo ja jedem masnu hranu, ne vežbam i ništa mi ne fali, osećam se super!“.

Ovakva „svedočenja“ dovode ljude u nedoumicu da li i u kojoj meri naše zdravlje zavisi od "genetske lutrije" i ima li svrhe da se „mučimo“ da treniramo i spremamo zdravu hranu?

Sudeći po pomenutim komentarima, izgleda da ljudi veruju da postoji mogućnost da pripadaju grupi „srećnih dobitnika na genetskoj lutriji“, odnosno osobama koje su genetski obdarene otpornošću na uticaj pogubnih životnih navika.

Da li je genetika uopšte nešto što treba da doživljavamo kao „sudbinu uklesanu u kamenu“?

Epigenetika ili moć promene gena

Epigenetika je deo nauke o genima, koja je poslednjih 20-ak godina jako napredovala. Ona je praktično dodatak genetici, a bavi se proučavanjem procesa promene aktivnosti gena bez promena u DNK sekvenci (bez mutacije). Naime, određeni epigenetički mehanizmi (nauka je pronašla više njih) mogu da utiču na to kako naše ćelije „čitaju“ DNK, dovodeći do toga da se neki geni ispolje ili ne. To znači da, suprotno raširenom verovanju, naši geni ne moraju biti i naša sudbina.

Danas postoji značajan broj naučnih dokaza koji povezuju različite bolesti ili poremećaje u organizmu sa određenim epigenetičkim mehanizmima. Neke od bolesti čiji je nastanak sa njima povezan su: skoro sve vrste raka, mentalni poremećaji, kardiovaskularne bolesti, reproduktivni problemi, autoimune bolesti, itd…

Ove mehanizme ekspresije ili blokade određenih gena pokreću različiti „okidači“. Osumnjičenih „okidača“ ima mnogo: teški metali, izduvni gasovi, pesticidi, dim cigarete, industrijske hemikalije, radioaktivnost, virusi, bakterije, ali i nutrijenti iz hrane koju unosimo.

Dobra vest, za one koji se pribojavaju nekih svojih „loših gena“ je da su mnoge studije potvrdile sposobnost nekih mikronutrijenata biljnog porekla da spreče ispoljavanje određenih loših gena i tako nas zaštite od oboljevanja od raznih bolesti, čak iako za njih imamo predispozicije.

Osim toga, potvrđeno je postojanje mehanizama kojima fizičko vežbanje utiče na sprečavanje ispoljavanja nekih "loših" gena.

Jedan čuveni lekar, pionir lifestyle medicine, izrekao je sjajnu misao o tome kako treba doživljavati naše gene: „Genetika je pištolj, ali životni stil je ono što povlači obarač.“

Dugovečnost ili kvalitet života (život bez bolesti) – šta bi vi izabrali?

Iako bi mi hteli da verujemo drugačije, dobitnici na „genetskoj lutriji“ su ipak samo izuzeci od pravila. Statistika neumoljivo pokazuje da će većina ljudi usled loših životnih navika (ishrana, fizička aktivnost, alkohol, cigarete,..) pre ili kasnije oboleti od neke ili više najčešćih hroničnih bolesti. Ovo je postalo toliko uobičajeno da većina nas misli da je normalno da se posle 50.-e pozdravimo sa zdravljem i pomirimo da ćemo do kraja života piti lekove i učestalo posećivati lekare.

Međutim, to što je nešto uobičajeno ne mora da znači da je normalno. O tome svedoče mnogi primeri iz nekih regiona na svetu, gde ljudi ne samo da žive neuobičajeno dugo, već su u tim poznim godinama izuzetno vitalni i aktivni (fenomen „Plavih zona“).

Složićemo se, ili bar većina nas, da je kvalitet života u starosti ipak mnogo veći ideal kome treba težiti u odnosu na dužinu života. A kvalitet života podrazumeva život bez bolesti. I u starosti. Moguće je. Nažalost, ne uz gojaznost, lošu ishranu, fizičku nekativnost, cigarete, alkohol,…

Osim ako ste jedan od malog broja „srećnih dobitnika na genetskoj lutriji“, koji su uz to uspeli da izbegnu i zamke epigenetskih okidača i sabotera svojih gena. Da li biste smeli da se opkladite? Ili ipak ne?