Za najbolju odbranu od raka: Tajna moćne salate koju bi trebalo jesti svakoga dana

Svi znamo da je povrće zdravo, pa opet mnogi ljudi retko jedu povrće ili ga jedu sporadično i u vrlo maloj količini. Poneki čak kažu da uopšte ne vole povrće i da ga skoro nikada ne jedu. Ovo mi već zvuči zastrašujuće, a evo i zašto…

Oni koji misle da je dovoljno da samo povremeno jedu povrće ili su pobornici sokića za „detoksikaciju“, trebalo bi da obrate pažnju , jer izgleda da to nije dovoljno da na duži rok održimo dobro zdravlje i pružimo sebi što bolju zaštitu od raka. Naime, istraživanja su nedvosmisleno pokazala da je ljudski organizam očigledno„naštelovan“ tako da dobro radi samo uz pomoć redovnog unosa onoga, što je priroda očigledno namenila čoveku kao optimalu hranu – povrća i to naročito zelenog povrća.

Značaj zelenog povrća za imunitet i zaštitu naših gena

U nedavnom interjvuu, sjajni dr Furman, ekspert na polju nutritivne nauke vezano za prevenciju raka i dugovečnost, govorio je vrlo detaljno o tome koliko je neverovatno značajna svakodnevna konzumacija povrća, a naročito zelenog povrća.

Doktor Furman ističe da je nauka pokazala da najveću moć u zaštiti naših gena od mutacija (koje potencijalno dovode do pojave raka) ima zeleno povrće. Taj značaj je toliko veliki, da on u šali dodaje da uvek voli da kaže svojim pacijentima da bi trebalo da žive u blizini bolnice ukoliko ne jedu redovno zeleno povrće. Zašto?

Doktor kaže da je, uzevši u obzir sve nutritivno-zdravstvene potrebe, čovek životinja (hteli mi to da priznamo ili ne) kojoj zdravlje kritično zavisi od unosa zelenog povrća. Naglašava da ne možemo imati normalan imuni sistem bez visokog unosa ovih namirnica. Dr Furman objašnjava da su intraepitelni limfociti, odnosno imune ćelije koje okružuju naš digestivni trakt, prva brana našeg organizma protiv toksina, virusa, bakterija i alergena. Po njegovim rečima, pokazano je da ove imune ćelije u digestivnom traktu atrofiraju bez redovnog unosa zelenog povrća. Sa druge strane, sa visokim unosom zelenog povrća one bujaju i divno obavljaju svoju funkciju.

Druga bitna stvar vezana za povrće koju treba zapamtiti, po njegovim rečima, je da sirovo povrće ima najkonzistentniji i najmoćniji uticaj na smanjenje šanse da dobijete bilo koju vrstu raka. Kaže da je preko 200 studija pokazalo moćnu vezu između konzumacije sirovog povrća i smanjenja šanse za dobijanje raka.

Zbog svih ovih nalaza o značaju zelenog povrća za imunitet i očuvanje gena, dr Furman kaže da je usvojio jednu mantru koju savetuje i svojim pacijentima, a ona glasi:

„Salata je glavno jelo!“

Kako treba da izgleda naš „glavni obrok“, odnosno salata za maksimalnu zaštitu od raka

Dr Furman savetuje da osnovu salate treba da čine razne vrste zelenih salata. On kaže da mnogi neopravdano potcenjuju zelenu salatu, koja je zapravo vrlo značajna, jer ne sadrži oksalate, pa je samim tim sav njen sadržaj kalcijuma može lakše apsorbovati u organizmu. Osim toga, zelena salata je najbogatija jednim sumpornim jedinjenjem koje podstiče rast dobrih bakterija u debelom crevu, ali i povoljno utiče na rad imunog sistema u probavnom traktu. Na kraju naglašava i da je jako bitno da se svo zeleno povrće u salati lagano i pažljivo žvaće, jer se na taj način aktiviraju sve antikancerogene supstance.

Na osnovu od zelene salate potom treba dodati solidnu količinu zelenog povrća iz porodice kupusnjača (brokoli, rukola, kelj, kupus, prokelj, bok čoj). U salatu obavezno dodajte i neku od biljaka iz porodice luka – crni, crveni, mladi luk, beli luk ili praziluk.

Onda slede dodaci i topinzi za salatu, a izbor je veliki: paradajz, paprika, šargarepa, krastavac, tikvica, cvekla, avokado, kukuruz, pasulj, grašak, leblebije, tofu, mikrobilje itd...

Na kraju, dr Furman preporučuje da sami u blenderu napravimo dresing za salatu, čiji bi osnov trebalo da budu zdrave masti iz orašastih plodova i semenki, a ne biljno ulje (osim eventualno maslinovo, ali u maloj količini).

U blender dodamo šaku izabranih orašastih plodova ili semenki (na pr. indijski orah, orah, badem, semenke bundeve, suncokreta, susam ili tahini), pa malo kiseline (sok od limuna ili jabukovo sirće), po želji neku voćku da slašću balansira kiselinu (urma, jabuka ili grožđice) i na kraju začine– sveže začinsko bilje, senf, beli luk i suve začine po želji (so, biber, čili,...), a željenu gustinu dresinga prilikom miksanja podesimo dodavanjem vode. Domaći dresing za salatu možemo čuvati u tegli u frižideru više dana.

Zašto je bolje unositi masti iz celovitih namirnica umesto iz biljnih ulja?

Ako unosimo zdrave masti iz celovitih izvora, kao što su orašasti plodovi, semenke, avokado i druge biljne namirnice, one imaju drugačiji biološki efekat u organizmu u odnosu na unos masti putem ulja. Naime, kada unosimo neprerađene namirnice bogate mastima, onda ta masnoća ulazi u organizam sporo, odnosno u paketu sa svim ostalim sastojcima te namirnice – proteinima, vlaknima, ugljenim hidratima. Dr Furman objašnjava da u tom slučaju naše telo može da sagoreva tu masnoću za proizvodnju energije. Međutim, kada unosimo masti putem ulja, ona toliko brzo stiže u krv da je naše telo primorano da je skladišti kao mast, aktivirajući hormone za skladištenje masti.