Polni hormoni i mikrobiom: Zašto je u menopauzi još važnije jesti što više biljne hrane?

Nagli razvoj nauke o mikrobiomu u poslednjih 15-ak godina doveo je do saznanja da je raznovrsan i vitalan mikrobiom (bakterije u našem debelom crevu) jako važan deo slagalice dobrog zdravlja. Naime, izgleda da smo u svakom smislu neraskidivo povezani sa tim neverovatnim mikrokosmosom koji u nama obitava i da je ta veza dvosmerna. Poslednjih godina pojavljuju se istraživanja o vezi mikrobioma i menopauze. Ovo je razdoblje u životu žene koje nam donosi i neke neprijatne simptome, ali predstavlja i prekretnicu za naše zdravlje, kada postajemo mnogo podložnije pojavi raznih hroničnih bolesti. Bilo bi zato jako zanimljivo saznati kako funkcioniše međusobna veza menopauze i mikrobioma, jer budući da znamo da na mikrobiom možemo uticati ishranom, možda onda možemo sebi i olakšati simptome menopauze pravilnim izborom namirnica (a kao bonus i unaprediti zdravlje).

Iako se to u nauci zove anegdota, što znači da se ne može se automatski primeniti na druge, moram da posvedočim da sam kao žena koja je pre nekoliko godina ušla u menopauzu, primetila velike promene od kada sam počela da se hranim plant based, odnosno biljnom hranom. Naime, simptomi koje sam počela da osećam već u predmenopauzi – bolovi u sitnijim zglobovima, česte promene raspoloženja, slabija koncentracija i konfuzija („brain fog“), prolazne epizode ničim izazvanog lupanja srca, osećaj vrućine – bukvalno su nestali prelaskom na biljnu ishranu.

Kakva je veza naših bakterija sa polnim hormonima?

Smatra se da hormonske razlike mogu da objasne drugačiji sastav mikrobioma muškaraca i žena tokom odraslog doba. Kada mi žene dođemo do menopauze, godinu dana nakon naše poslednje menstruacije, naši jajnici su prestali da proizvode polne hormone – progesteron i estrogen. Znamo da naročito pad nivoa estrogena podstiče mnoge od simptoma povezanih sa menopauzom – napade vrućine, noćna buđenja, promene raspoloženja, suvoću vagine, itd… Takođe, ove hormonske promene povezane su i sa povećanim rizikom od srčanih bolesti, ali i sa nastankom osteoporoze (smanjene gustine kostiju).

Dosadašnji dokazi ukazuju da smanjeni nivoi polnih hormona dovode do smanjenja raznovrsnosti bakterija, odnosno do osiromašenja mikrobioma.

A kako ide veza u drugom smeru, odnosno kako bakterije iz debelog creva utiču na nivoe hormona u krvi? Biohemijski nekoliko je vrsta estrogena u našem organizmu, koji kada kroz krv stignu do jetre bivaju metabolisani, a zatim se takvi (vezani za druge supstance) šalju u probavni sistem da bi bili izbačeni kroz debelo crevo (jetra zapravo uklanja hormone iz krvotoka). Međutim, kada oni stignu u debelo crevo, neke bakterije su u stanju da „recikliraju“ ove vezane estrogene u prvobitni oblik i omoguće im da se vrate u krvotok i tako ponovo iskoriste.

Međusobni uticaj polnih hormona i mikrobioma – dvosmerna ulica

Da rezimiramo, dvosmerna veza između nivoa polnih hormona i mikrobioma funkcioniše na sledeći način:

• Viši nivoi polnih hormona estrogena i progesterona podstiču raznovrsnost bakterija u debelom crevu;
• Raznovrsnije bakterije i bogatiji mikrobiom doprinose da se više polnih hormona reciklira u debelom crevu i tako vrati u cirkulaciju (podižući tako njihov nivo u krvi);

Ovo je očigledno još važnije za žene u menopauzi, jer mi imamo vrlo niske nivoe estrogena i progesterona. Zato za nas, upravo ovo recikliranje hormona od strane bakterija u debelom crevu, može da bude ključno za njihove bolje nivoe u krvi.

U menopauzi se suočavamo i sa problemom zdravlja kostiju i rizikom od osteoporoze, upravo zbog pada nivoa estrogena. Kosti nam postaju slabije, uz povećane rizike od preloma. Briga o zdravlju mikrobioma se tako može preslikati i na bolje zdravlje kostiju, pa neka istraživanja već ukazuju na to da bi probiotici mogli da se koriste kao pomoćno sredstvo za očuvanje gustine kostiju.

Kakva je veza izoflavona iz soje sa hormonskim zdravljem u menopauzi?

Neke vrste biljaka sadrže tzv. fitoestrogene. Među njih spadaju izoflavoni koje nalazimo u soji i proizvodima od soje. Određene vrste bakterija u debelom crevu pretvaraju ove izoflavone u supstance nalik estrogenu, koje su u stanju da se vezuju za estrogenske receptore na ćelijama, simulirajući dejstvo estrogena. Međutim, tu se sad priča malo komplikuje, tako što se ove supstance u organizmu dvojako ponašaju u zavisnosti od toga da li su nam nivoi estrogena viši ili niži:

• Kada su nivoi estrogena u telu visoki, izoflavoni će se ponašati na način da blokiraju uticaj viška estrogena;
• Kada su nivoi estrogena u telu niži (na prelasku u menopauzu i tokom nje) izoflavoni će imati uticaj sličan estrogenu.

Zato i istraživanja potvrđuju da konzumiranje soje zbog sadržaja izoflavona može pomoći da se ublaže simptomi menopauze.

Kakve se promene dešavaju u mikrobiomu tokom menopauze?

Dosadašnja istraživanja potvrđuju da kod žena na prelazu u menopauzu uporedo sa padom estrogena dolazi i do smanjenja raznovrsnosti bakterija u mikrobiomu. Neke studije su pronašle i značajne promene nivoa određenih sojeva bakterija u ovom periodu. U dosada najvećoj studiji koja je imala za cilj da ispita stanje mikrobioma tokom menopauze, naučnici sa projekta ZOE su 2022. godine na uzorcima više od 1000 žena u menopauzi pronašli razne promene u mikrobiomu, uključujući i povećani broj bakterija koje se dovode u vezu sa pojavom gojaznosti i upalnih procesa u organizmu.

Za sada je zaključak naučnika da ulazak u menopauzu zasigurno dovodi do promena u mikrobiomu, ali da bi saznali na koje sve načine to utiče na naše zdravlje biće neophodno još mnogo istraživanja. U svakom slučaju, stručnjaci za mikrobiom se slažu u preporuci da pravilnom ishranom svakako treba da radimo na tome da dostignemo i održimo optimalno zdravlje mikrobioma, bez obzira na životnu dob. Njihov recept za zdrav mikrobiom je što više neprerađene biljne hrane bogate vlaknima kojima hranimo naše vredne „podstanare“, uz dodatak fermentisanih proizvoda koji sadrže i dosta živih bakterija.