Ekstremne dijete ipak donose benefite: Kako eksperti objašnjavaju ovaj paradoks?

Ekstremne dijete nisu novina i imaju dug istorijat, naročito kao kratkoročna rešenja za brzo skidanje kilograma. „Dijeta sa kupusom“, „Grejpfrut dijeta“, Atkins dijeta i mnoge druge, dolazile su i prolazile. Danas se međutim dešava jedan novi fenomen sa ovim ekstremnim pokušajima gubitka kilograma – izgleda da one postaju i nešto više od načina za brzo mršavljenje. Naime, mnogi pratioci ekstremnih dijeta danas svedoče da posežu za njima kao „načinom da optimizuju zdravlje“ ili da se izbore sa nekim hroničnim zdravstvenim problemima.

Primeri ekstremnih dijeta današnjice uključuju „karnivor ishranu“ gde se skoro isključivo jede meso i keto ishranu u kojoj se konzimiraju na jednoj strani ekstremno niske količine ugljenih hidrata, a na drugoj vrlo velike količine masti. A tu su i tzv. „mono dijete“, gde ljudi jedu samo jednu vrstu hrane – „samo krompir dijeta“ ili „samo jabuke dijeta“. Neki od ovih ekstremnih primera ishrane kao da sve više dobijaju na popularnosti umesto da brzo odlaze u zaborav, poput sličnih primera iz prošlosti. Izgleda da je uzrok u tome što one danas nude ne samo pravila o tome šta jesti, već uspostavljaju vezu sa ličnim vrednosnim sistemima ljudi, dajući im tako osećaj povezanosti, smisla i pripadanja nekoj zajednici.

Nevolja je u tome što su ovakve ekstremne dijete najčešće jako daleko od zvaničnih zdravstvenih preporuka o tome šta bi trebalo da jedemo za optimalno zdravlje. Pa uprkos tome i krajnje neočekivano, ljudi koji se pridržavaju ovih ekstremnih dijeta često navode da se osećaju mnogo bolje. Uobičajeni termini koje koriste su: manje „moždane magle“ odnosno problema sa pamćenjem i koncentracijom, više energije, bolji san i bolje stanje kože. Pa u čemu je ovde stvar, odnosno kako objasniti ovaj paradoks?

Ekstremne dijete su zapravo - eliminacione dijete

Eksperti za ishranu smatraju da ovi pozitivni efekti pojedinih vrlo ekstremnih dijeta mogu poticati od toga što one ispoljavaju na organizam efekte onoga što je u medicini poznato kao „eliminacione dijete“. Ovaj tip dijete u medicini se koristi kao način da se otkrije vrsta hrane na koju ljudi imaju neželjenu reakciju organizma. Tako će nam lekari nekada preporučuiti da iz svoje ishrane kao deo eliminacione dijete izbacimo mlečne proizvode ili hranu koja sadrži gluten, pa čak i neke vrste voća, povrća ili mahunarki.

Sudeći po obilju objava na društvenim mrežama, izgeda da judi najčešće pribegavaju ekstremnim dijetama zbog neprijatnih simptoma kao što su problemi sa kožom, organima za varenje ili konstantnim osećajem umora. Ako su ovi njihovi problemi zaista povezani sa reakcijom na neku vrstu hrane, onda je sasvim logično da će se nakon njene eliminacije osećati bolje. Međutim, koliko god to sjajno zvučalo (ko ne bi želeo da se reši problema koji ga dugo muči?) stručnjaci za ishranu upozoravaju da je problem sa ekstremnim dijetama koje se masovno propagiraju na društvenim mrežama u tome što nema faze ponovnog ubacivanja isključenih namirnica u ishranu.

Naime, u medicini je to standardna procedura kod eliminacione dijete – prvo izbacite neke namirnice ili čitavu grupu, pa kada osetite poboljšanje nakon nekog vremena krećete sa vraćanjem jedne po jedne izbačene namirnice u ishranu. Ovim postupkom zapravo se traga za okidačem – namirnicom (ili više njih) na koju smo eventualno preosetljivi i koja nam stvara tegobe. Kada okidač identifikujemo, onda spokojno možemo da vratimo u ishranu sve ostale namirnice izbačene u fazi eliminacije.

Rizik toga što ekstremne dijete nemaju fazu ponovnog vraćanja jedne po jedne namirnice, stručnjaci vide u tome što će nam eliminacija grupe namirnica doneti krakoročno poboljšanje tegoba koje imamo, ali na duži rok može potencijalno da nanese veliku štetu našem zdravlju lišavajući nas nekih vitalno važnih nutrijenata.

Danas ekstremne dijete povezuju ljude u zajednice na društvenim mrežama

Neki stručnjaci smatraju da određeni dokazi ukazuju na to da se deo pozitivnih efekata koje ljudi iskuse na ekstremnim dijetama mogu biti psihičke prirode, a ne samo fizičke. Ako se identifikujemo sa nekom određenom dijetom ili ishranom i pridružimo zajednici ljudi koji isto misle, vrlo verovatno ćemo komunicirati i preko društvenih mreža i jedni druge hrabriti i podržavati, deleći pozitivna iskustva (retko negativna).

A stručnjaci koji se bave antropologijom upozoravaju da je podrška zajednice izuzetno moćna, ne samo u pogledu naših ciljeva, već i kao čisto socijalna podrška – neko odobrava ono što mi radimo. A to je, kako kažu, antropološki gledano ključ onoga što nas kao ljude čini srećnim.

Ne treba zanemariti i potencijal ekstremnih dijeta da učine da se osećamo bolje tako što mogu smanjiti anksioznost u vezi sa hranom, čemu su neki ljudi inače skloni. Procena istraživača je da svako od nas svakoga dana napravi prosečno 300 odluka u vezi sa hranom. Kada smo na dijeti sa vrlo striktnim pravilima i mnogo manjim brojem dozvoljenih namirnica, smanjujemo sebi i mogućnost izbora. Pa logično je – što veći izbor toga šta možemo jesti to zahteva veći mentalni trud da napravimo izbore, pa time donosi potencijalno i više anksioznosti.

Dugoročni efekti ekstremnih dijeta

Poboljšanje tegoba i konačno dobar osećaj u svojoj koži je naravno kratkoročno odlična stvar. Ali, biološke promene u organizmu i nastanak hroničnih bolesti su spori procesi koji se mogu tiho i neprimetno odigravati u pozadini. Lekari upozoravaju da se možemo trenutno osećati sjajno, ali da se u telu mogu dešavati procesi čije posledice ćemo iskusiti tek za 20 ili 30 godina. To naročito važi za kardiovaskularne bolesti, a „karnivor“ ishrana i keto dijeta su tu naročito problematične, jer uključuju velike količine zasićenih masti, koje se smatraju glavnim faktorom rizika za nastanak srčanih bolesti. I druge ekstremne i restriktivne dijete mogu rezultirati raznim nutritivnim nedostacima u organizmu koje je teško osetiti i mogu se otkriti samo namenskim testovima iz krvi.

Zato kada su ekstremne dijete u pitanju, stručnjaci savetuju izuzetan oprez, a posebno kada nečije preporuke o ishrani uključuju previše striktna pravila, obećanja o brzom rešenju i isključivanje čitavih grupa namirnica (a naročito onih za koje nauka kaže da su zdrave). Ako ipak podlegnete iskušenju da isprobate neku od ekstremnih dijeta preporuka je svakako da ne preskačete redovne kontrole kod lekara, kako bi izbegli eventualne posledice.