Trenutni efekti alkohola na organizam: Saveti doktora za zaštitu probave i imuniteta

Kada slušamo o probavnom zdravlju i važnosti dobrih bakterija za sveukupnu dobrobit organizma, obično se ističe važnost unosa vlakana, probiotika i fermentisanih proizvoda. Međutim, izgleda da se jedan važan faktor često previđa, a može loše da se odrazi na stanje naših dobrih bakterija – unos alkohola. Bilo da je u pitanju povremena čaša vina uz večeru, ili po neki koktel tokom vikend izlaska – alkohol je nešto što je utkano u naše socijalne navike.

Svi znamo da prekomerna konzumacija alkohola može da nam ugrozi zdravlje, ali obično zamišljamo samo dugoročne posledice na jetru, moždane funkcije i sl. Međutim, malo se govori o tome kako se unos alkohola odražava na naš mikrobiom creva, odnosno dobre bakterije. Pa kakav je uticaj alkohola na njih i da li, i na koliku količinu, treba da ograničimo njegov unos kako bi zaštitili mikrobiom?

Ekspert za probavno zdravlje, poznati plant based gastroenterolog i autor bestselera „Fiber Fueled“, dr Vil Bulsevic („dr B“), govorio je u jednom od intervjua o tome kako unos alkohola utiče na balans bakterija u našem debelom crevu.

Šta je mikrobiom, zašto je važan i koje posledice osećamo kada nije u ravnoteži?

Mikrobiom je ogroman ekosistem koji čine trilioni bakterija, gljivica i drugih mikroba koji naseljavaju naš probavni sistem, a naročito debelo crevo. Ovi mikroskopski organizmi nam pomažu da svarimo hranu, regulišu naš imuni sistem, balansiraju naše hormone, pa čak i utiču na naše raspoloženje.

Kada nam je mikrobiom raznovrsan, zdrav i uravnotežen, on nas štiti od mnogih bolesti. Međutim, kada ova zajednica mikroba izađe iz balansa – odnosno dođe u stanje tzv. „disbioze“, počinjemo da osećamo različite tegobe, kao na pr:

• Nadimanje i probavne tegobe
• Oslabljen imunitet
• Upalne procese
• Poremećaj raspoloženja
• Neobjašnjivo gojenje

Zbog toga je zaštita zdravlja i vitalnosti mikrobioma – izuzetno važna.

Gastroenterolog objašnjava šta se dešava sa dobrim bakterijama, čak i posle unosa malo alkohola

Dr Bulsevic objašnjava da čak i umerena konzumacija alkohola može da ima značajan negativan uticaj na bakterije u debelom crevu i da do ove loše promene dolazi jako brzo.

Ovo su ključne promene do kojih dolazi unosom alkohola, a koje su pronađene tokom naučnih studija:

• Narušava se balans mikroorganizama – Samo 30 minuta nakon konzumacije alkohola, studije su pronašle da nam se u krvi povećava nivo bakterijskih endotoksina (toksina koje oslobađaju loše bakterije). Oni su vrlo opasni, jer mogu pokrenuti sistemske upalne procese i oštetiti unutrašnji zid creva;
• Smanjuje se raznovrsnost dobrih bakterija – Redovna povremena upotreba alkohola u studijama je povezana sa smanjenom raznovrsnošću mikrobioma – što znači manje „dobrih momaka“ da nam pomognu u fermentaciji vlakana, regulaciji apetita, zaštiti unutrašnjeg zida creva i borbi protiv neželjenih napadača;
• Može doći do ozbiljnih probavnih problema – Alkohol stimuliše creva i može da izazove proliv i neredovno pražnjenje creva – čemu su naročito podložni ljudi koji već imaju osetljivost organa za varenje ili IBS (sindro iritabilnih creva);
• Podstiče se hronično upalno stanje u organizmu – Mikrobiom koji je van balansa, čemu doprinosi i česta upotreba alkohola, može da pokrene hronično upalno stanje niskog intenziteta u organizmu. To stanje je nažalost povezano sa nizom zdravstvenih problema – od neobjašnjivog dobijanja na težini, preko depresije, pa sve do autoimunih bolesti.

Saveti dr Bulsevica kako da smanjimo štetne posledice – da li je po malo alkohola ipak OK?

Dr Bulsevic kaže da nije dogmatičan kada je unos alkohola u pitanju. On smatra da je umerenost najvažniija ako želite da ponekad uključite alkohol u svoj inače zdrav, a po mogućnosti stil ishrane u kome preovlađuje biljna hrana. Ipak, on naglašava da treba stalno imati na umu potencijalno loše efekte unosa alkohola na zdravlje (i to momentalne, a ne samo dugoročne).

Evo i njegovih saveta kako da smanjimo loše efekte povremene umerene konzumacije alkohola:

• Vodite računa da unosite dovoljno tečnosti – pijte vodu između alkoholnih pića
• Nikada nemojte piti alkohol na prazan stomak – pre alkohola unosite hranu bogatu vlaknima
• Pametno birajte alkoholna pića – Crveno vino će naneti manju štetu nego kokteli puni šećera
• Pravite tokom nedelje i meseca pauze u konzumaciji alkohola (dane bez trunke alkohola) – Dajte svojim crevima i bakterijama vreme da se regenerišu i oporave
• Pružite snažnu podršku zdravlju svog mikrobioma – unosom namirnica bogatih vlaknima, kao što su mahunarke, zeleno povrće, cele žitarice, itd…

Dr Bulsevic kaže da čak i kratak predah u konzumaciji alkohola - nedelju dana ili mesec dana – može da donese primetno poboljšanje u radu organa za varenje, nivou energije i raspoloženju. Ovo je, po njegovim rečima, dokaz da naš mikrobiom, odnosno dobre bakterije, brzo reaguju na promene i naše ishrane i stila života, što i naučni dokazi potvrđuju.