Viši unos proteina donosi dugoročne zdravstvene benefite? Nova studija sa Harvarda
Mnogo se priča o proteinima i njihovom značaju za organizam, ali uvek nekako u vezi sa izgradnjom mišića ili održavanjem vitke linije. Malo je govora o tome kakav je uticaj proteina na dugoročno zdravlje…
Razumljivo je da kontrolisanih kliničkih studija o unosu proteina na duži rok nema, ali zato postoje dugoročne opservacione studije. Iako ovakve studije imaju i svoja ograničenja, jedna nedavno sprovedena od strane naučnika sa Harvard i Tafts Univerziteta je ispunila vrlo visoke standarde, a njen dizajn je uključio mnoge kontrolne faktore, kako bi osigurao što veću pouzdanost podataka, ali i krajnjih zaključaka.
Cilj istraživača je bio da ispitaju kakve dugoročne efekte unos proteina može da ima na naše zdravlje. Koje vrste proteina treba da unosimo? U kojoj količini? I da li to može doprineti dugovečnosti?
Šta se podrazumeva pod „zdravim starenjem“?
Studija je bazirana na podacima o ishrani i stilu života žena koje su bile deo poznate „Zdravstvene studije na medicinskim sestrama“ u Americi. Njih 50.000 je praćeno tokom 30 godina, od srednjih godina (oko 40-te) do starijih godina (70-te). Cilj studije je bio da utvrdi - vezu unosa proteina u srednjim godinama i zdravog starenja.
Šta podrazumeva „zdravo starenje“? Na prvi pogled deluje da to može biti poprilično realtivna stvar. Kod nas je na pr. uobičajeno da ljudi već u 60-tim, a kamoli 70-im, kažu za sebe da su zdravi iako piju razne terapije za hronične probleme. Mnogi smatraju da je to normalno i da to znači "zdravlje" u starosti.
Međutim, u okviru ove studije „zdravo starenje“ je vrlo precizno definisano kao zbir 4 ishoda:
- Biti bez ijedne od najčešćih hroničnih bolesti: raka, dijabetesa tip 2, različitih bolesti srca, moždanog udara, hronične bolesti i otkaza bubrega, hronične opstruktivne bolesti pluća, Parkinsonove bolesti, multipla skleroze
- Biti bez simptoma gubitka memorije
- Biti bez fizičkih ograničenja
- Biti u stanju dobrog mentalnog zdravlja
Naučnici su se, analizirajući podatke učesnica studije, pozabavili i zbirnim uticajem unosa proteina na sva četiri faktora zajedno, ali i na uticaj na svaki od faktora „zdravog starenja“ pojedinačno. Ovo je vrlo važno, jer može da se desi da viši unos proteina povoljno utiče na jedan ishod, a na drugi negativno. Bitno je napomenuti da je profil učesnica istraživanja bio takav da su solidno brinule o svom zdravlju, bavile se fizičkom aktivnošću i u visokom procentu se hranile zdravo, bez mnogo industrijske i brze hrane.
Rezultati studije – mogu li nam proteini pomoći da zdravije starimo i koji?
Kod ispitivanja zbirnog uticaja većeg unosa proteina na „zdravo starenje“ (sva 4 ishoda zajedno) istraživači su pronašli da je: Povećan unos proteina povezan sa boljim zbirnim ishodom zdravog starenja. Kada se ovaj povoljan zbirni uticaj na zdravo starenje razdvoji po tipovima proteina, onda to izgleda ovako:
- viši ukupan unos proteina povećava šansu zdravog starenja za 5%,
- viši unos životinjskog proteina za 7%,
- viši unos mlečnih proteina za 14% i
- viši unos biljnih proteina za 38%.
Ipak, kada su ove rezultate korigovali u odnosu na unos voća i povrća u ishrani, ispostavilo se da su zapravo samo biljni proteini imali značajan benefit na ukupno zdravo starenje. Naime, izgleda da je moguće da su oni koji su unosili dosta životinjskih proteina imali benefite ustvari zbog unosa voća i povrća, a ne samih proteina.
Kada je u pitanju prvi ishod, odsustvo hroničnih bolesti, tu su za različite vrste proteina pronađeni potpuno suprotni efekti. Naime, za svakih 3% povećanja dnevnog unosa (u kalorijama) životinjskog proteina – za 5% nam se umanjuje šansa da izbegnemo oboljevanje od hroničnih bolesti. Nasuprot tome, sa većim unosom mlečnih i biljnih proteina povećavaju se šanse da ne obolimo od hroničnih bolesti.
Što se tiče potencijalnih fizičkih ograničenja u starosti, pronađeno je da je više proteina povezano sa manjom šansom za fizička ograničenja u starosti. A uticaj različitih vrsta proteina u ovom pogledu je sledeći: za svakih 3% povećanja dnevnog unosa (u kalorijama) životinjskog proteina – 5% je manja šansa fizičkih ograničenja, kod mlečnog proteina – 8% je manja šansa, a kada su u pitanju biljni proteini – čak 41% je manja šansa od fizičkih ograničenja.
I na kraju, kada je u pitanju mentalno zdravlje u starijim godinama, samo je unos biljnih proteina pokazao povoljan uticaj na uvećanje šanse da uživamo u mentalnom blagostanju u starosti, za čitavih 16%.
Ovo je vrlo značajna studija po sveobuhvatnosti svojih rezultata i detaljnoj analizi uticaja unosa proteina tokom srednjih godina na zdravstvene ishode u poznijim godinama. Izgleda da je kada razmišljamo o zdravom starenju dovoljan unos proteina, ali prevashodno biljnih, ono što nam daje najviše šansi da zdravo ostarimo. Kako naš organizam sa godinama gubi efikasnost iskorišćavanja proteina, stručnjaci kažu da je potrebno da obratimo pažnju na to da u starosti malo povećamo njihov unos (na najmanje 1.2 g po kg telesne težine).