Da li vredi mučiti se sa povremenim postom? Istraživanje pokazalo da klasična ishrana daje iste rezultate

Povremeni post, ili popularni Intermittent Fasting (IF), godinama unazad dominira društvenim mrežama kao „čarobni štapić“ za topljenje kilograma i poboljšanje metabolizma. Koncept je privlačan jer fokus ne stavlja na to šta jedete, već kada jedete.

Međutim, nova sveobuhvatna studija baca potpuno novo svetlo na ovaj trend. Ako ste mislili da je preskakanje doručka ili ograničavanje obroka na osam sati dnevno jedini put do uspeha, rezultati istraživanja sugerišu da ova strategija možda i nema toliko specijalne benefite u odnosu na klasične načine ishrane.

Preporučujemo

Šta kaže nauka

Da bi se utvrdilo da li IF zaista zaslužuje toliku pažnju, naučnici su sproveli sistematski pregled 22 nasumično kontrolisane studije u kojima je učestvovalo skoro 2.000 ljudi širom sveta. Analizirane su različite metode:

• Vremenski ograničena ishrana: Konzumiranje svih kalorija unutar određenog broja sati (npr. popularnih 16:8).
• Post svakog drugog dana: Alterniranje između dana normalne ishrane i dana sa veoma niskim unosom kalorija.

Istraživači su ove metode uporedili sa standardnim savetima za mršavljenje, kao i sa osobama koje nisu bile ni na kakvom posebnom režimu ishrane.

Rezultati su prilično trezveni i mogli bi iznenaditi vatrene zagovornike posta:

• Nema značajne razlike: Kada se uporedi sa klasičnim dijetama koje podrazumevaju smanjen unos kalorija raspoređen tokom celog dana, povremeni post nije pokazao nikakvu značajnu prednost u gubitku težine.
• Mali pomak u odnosu na „ništa“: IF je doneo blago veći gubitak kilograma samo u poređenju sa ljudima koji nisu bili ni na kakvom režimu, ali taj efekat nije bio toliko snažan koliko se mislilo.
• Kvalitet života ostaje isti: Studija nije pronašla dokaze da post značajno popravlja opšti kvalitet života ili zadovoljstvo učesnika u poređenju sa drugim dijetama.

Šta su ograničenja i gde su rupe u dokazima?

Iako su ovi nalazi važni, stručnjaci napominju da istraživanje ima svoje granice:

• Kratkoročni rezultati: Većina studija je trajala kratko, pa još uvek nemamo jasnu sliku o tome kako IF utiče na zdravlje na duge staze (duže od godinu dana).
• Nedostatak specifičnih podataka: Rezultati nisu dali odgovore na to kako post utiče na dijabetes ili ukupno zdravstveno stanje kod specifičnih grupa ljudi.
• Različitost populacije: Većina učesnika bila je iz visokorazvijenih zemalja, pa ostaje pitanje kako bi ovi režimi uticali na ljude iz drugačijih podneblja i socioekonomskih grupa.

Kako ovo primeniti u stvarnom životu?

Glavna poruka ove studije nije da je povremeni post loš, već da on definitivno nije neophodan uslov za uspeh. Ukoliko vam strukturirani prozor od osam sati za jelo stvara stres, kvari socijalni život ili se loše uklapa u vaše radne obaveze, nema potrebe da ga forsirate, jer nauka potvrđuje da nećete izgubiti manje kilograma ako se odlučite za normalno raspoređene obroke.

Za neke ljude Intermittent Fasting može biti koristan alat jer im pruža jasan okvir i sprečava nesvesno grickanje u kasnim satima, ali je važno razumeti da je to samo jedna od metoda, a ne magično rešenje.

Na kraju, personalizacija je ključ - najbolja strategija za mršavljenje uvek je ona koje možete da se pridržavate dugoročno, bez osećaja uskraćenosti i nepotrebnog pritiska.

Ova studija nas podseća da je ukupni kvalitet ishrane i umerenost u kalorijama i dalje važniji od samog vremena kada jedete. Ako vam IF odgovara i osećate se dobro, nastavite. Ali, ako vam je preskakanje doručka muka, znajte da nauka kaže da iste rezultate možete postići i tradicionalnim, uravnoteženim pristupom.